Србија би, уколико измени Закон о генетски модификованим организмима и дозволи њихов промет и узгој, годишње директно губила најмање 500 милиона евра, изјавио је професор на Пољопривредном факултету у Београду Миладин Шеварлић. Он је казао да би, уколико се дозволи узгој ГМО, трошкови за набавку семена кукуруза за 1,2 милиона хектара били 100 милиона евра годишње, а за набавку семена соје, која се сеје на око 200.000 хектара, били око 25 милиона евра.


"Губитак би био велики и у разлици у цени коју можемо да остваримо са садашњом конвенционалном производњом и оне које може да се добије на берзи за ГМО производе", казао је он.



Шеварлић је навео да је тренутна цена конвенционално произведене соје на берзи 550 евра по тони, а ГМОсоје 460 евра по тони и да то чини разлику од 90 евра по тони. Како је додао, са годишњом производњом на 200.000 хектара и приносом од три тоне соје по хектару, Србија би у зависности од опредељења шта ће да гаји, губила или добијала 54 милиона евра.


"Како расте отпор према ГМО, та разлика у цени ће бити све већа", рекао је он и подсетио да је почетна разлика у цени била 30 евра по тони.Према нјеговим речима, дозвола за узгој ГМО организама би створила економску зависност, јер би се временом уништила домаћа производња аутохтоних сорти и хибрида.


Шеварлић, који је и председник Друштва аграрних економиста Србије, сматра да ипак "постоји могућност одбране" и уколико се Закон о ГМО промени, и то тако што би све локалне самоуправе у Србији прогласиле своју територији без ГМО, што је у складу са законодавством ЕУ".


Он је подсетио да су многе регије Италје, Аустрије и Словеније проглашене подручјима без ГМО.
Шеварлић је казао да ће и Скупштина Града Чачка, на седници 30. јануара, разматрати нјегов предлог да Моравички округ постане први регион у Србији који би био без ГМО.


"То би имало немерљиве економске ефекте. Чин проглашења територије без ГМО подиже свест потрошача и произвођача о значају здраве хране, повећава тражнју домаћих производа, развија домаћу пољопривреду и агро институте", рекао је он и додао да су за такав процес већ заинтересоване и општине Кнјажевац и Осечина.


Професор пољопривредног факултета сматра да би Србија, уколико са Светском трговинском организацијом (СТО) споразумно не реши питанје увоза и дистрибуције ГМО, требало да распише референдум или да тражи исте услове који важе у ЕУ.

Шеварлић је навео да охрабрује чињеница да је Европска комисија за пољопривреду покренула акцију да се у априлу сви грађани Европске уније изјасне да ли су за ГМО,што ће, како је истакао, послужити као плебисцитаран приступ вођењу аграрне политике Уније у домену ГМО.